Globalno Zagrevanje
Прилагођенапретрага
Header image  
kako osvestiti čovečanstvo  
  
 

   
   
   
  Globalno zagrevanje se približava tacki posle koje više nema povratka, suša ce biti veoma rasprostranjena, pašce prinosi a porast nivoa mora ce biti nepovratan.
 
  Upucen je poziv takozvanoj grupi od 8 vodecih industrijskih zemalja da smanje emisiju ugljen-dioksida, da udvostruce istraživanja vezana za nove tehnologije i da sa Indijom i Kinom izgrade takozvani Kyoto protokol za smanjenje emisije ugljen-dioksida i ostalih crozagadivaca koji izazivaju efekat staklene bašte.
 
  Nezavisni izveštaji su napravljeni na institutu Public Policy Research u Britaniji, u centru za progres iz Amerike i na Australijanskom institutu.
 
"Ekološka vremenska bomba otkucava ", kaže Stephen Byers, svetski lideri moraju da postanu svesni cinjenice da su klimatske promene jako važan i dugorocan problem sa kojim se naša planeta suocava.
 
  Byers je blizak saradnik Britanskog premjera Tonija Blera, i izveštaj je tempiran da pripremi Blera za konferenciju G8 o klimatskim promenama koji ce se održati tokom ove godine.
 
  Byers kaže da je važno da Bler osigura saradnju Amerike u naporima da se uspore klimatske promene. U.S, koja je najveci svetski zagadivac je odbila Kyoto sporazum, sa obrazloženjem da bi se sa smanjenjem emisije ugljen-dioksida nanele velike šete americkoj ekonomiji i da Indija i Kina nisu tako veliki zagadivaci.
 
  Prema izveštaju, važna je hitna akcija kako bi se zaustavio rast globalne srednje temperature koja je porasla 2 stepena Celzijusa od 1750-te, što se poklapa sa pocetkom industrijske revolucije, kada je emisija ugljen-dooksida u atmosveru znacajno porasla.
 
  Sa daljim rastom emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, znacajno raste i rizik za ljudsko društvo i ekosistem a postoji opasnost da se ovi procesi klimatskih promena ubrzaju i postanu nezadrživi.
 
  Prema izveštaju koncentracija 400del. na milion vodi ka povišenju prosecne temperature za 2 stepena Celzijusova. Trenutna koncentracija ugljen dioksida u atmosveri je 379 delova na milion, što znaci da bi do kriticnih 400 mogla da raste tokom ove dekade ako ne i mnogo brže pod sadašnjim uslovima proizvodnje i mogla bi veoma brzo da prevazide ovu kriticnu tacku.
 
  Hitan zadatak G-8 zemalja je da generiše cetvrtinu svojih potreba u elektricnoj energiji iz obnovljivih izvora do 2025 godine i deo poljoprivredne proizvodnje usmeriti ka proizvodnji bioloških goriva.
 


 
 
Dolazak Oluje

Za poslednjih 100 godina količina ugljen dioksida u atmosferi povećala se za oko 25%. Ugljen dioksid propušta kratkotalasno Sunčevo zračenje, a apsorbuje dugotalasno zračenje Zemlje, pa je zbog njegovog prisustva temperatura u nižim slojevima atmosfere viša nego kad ga ne bi bilo. Ovo je tzv. " efekat staklene bašte " - izraz ne baš sasvim sretno izabran pošto je u staklenoj bašti temperatura vazduha povećana prvenstveno zbog mehaničkog sprečavanja zagrejanog vazduha da izađe iz bašte. Osmotreno   povećanje temperature na Zemlji tokom poslednjih 100 godina, od oko 0,3 - 0,7 K, po redu veličine je u saglasnosti sa povećanjem koje bi prema raznim proračunima trebalo očekivati zbog navedenog povećanja koncentracije ugljen dioksida. Opisanom efektu ugljen dioksida pridružuje se u poslednje vreme sve više i uticaj nekih drugih gasova  (hlorofluorougljenika, ili freona, metana, azotnih oksida i ozona u troposferi) koji se veštački emituju u atmosferu. Kako će sigurno proći još dosta vremena dok se povećavanje sadržine ugljen dioksida ne uspori, očekuje se da će tokom sledećih 50 ili 100 godina doći do znatnog povećanja srednje temperature na Zemlji, možda čak i za 3 - 4 stepena. Istovremeno, zbog širenja vode okeana i topljenja leda, doći će i do daljeg sve bržeg povećavanja nivoa svetskih mora - ukupno možda za oko 50 - 100 cm, ili i više. Poređenja radi, za poslednjih oko 100 godina nivo svetskih mora povećao se za oko 10 do 15 cm. Pored toga, zbog povećane temperature, treba očekivati i povećano isparavanje i povećane količine padavina. Za sada nije jasno da li će, i kako će se ovo odraziti na raspored padavina, što može imati ozbiljne posledice za poljoprivrednu proizvodnju u pojedinim delovima sveta.
 

Globalno zagrevanje se ubrzava:
Propast, odmah ili posle

Upravo objavljeni rezultati istraživanja ukazuju da bi tropske šume ubuduće mogle povećavati količinu ugljen-dioksida u atmosferi i time ubrzati efekat staklene bašte u globalnim klimatskim promenama. Tokom dvadeset godina demonstracija, parlamentarne borbe, propagandnih kampanja, javnih upozorenja i poziva na obustavu ili smanjenje emisije ugljen-dioksida, ekološki aktivisti širom sveta učinili su samo malo više od ništa

Učestale vremenske nepogode – ekstremne suše, kataklizmični požari, neupamćene poplave i temperaturni poremećaji zbog kojih je teško razlikovati jul od aprila – praćene su sve većim brojem opominjućih stručnih izveštaja o planetarnim klimatskim promenama i globalnom otopljavanju. Uprkos tome što sadržaj ovih izveštaja iz sezone u sezonu postaje sve mračniji (i odavno prevazilazi najcrnje prognoze malodušnijih klimatologa iz osamdesetih godina), interesovanje za efekat staklene bašte i rast temperature nije se znatno povećalo, kako među političkim i privrednim elitama tako i u javnom mnjenju širom sveta. Kada sušu najzad odmeni kiša, kad poplave oteknu, požari odu u daljinu, a jul u aprilu zameni mart u junu, briga o klimi naglo prestaje, zaboravlja se ili preobražava u ravnodušnost. Pri tom se zaobilazi činjenica da lokalne i pojedinačne vremenske prilike nisu direktno povezane sa globalnim stanjem klime i osvedočuje se rđava ljudska navika da se o zdravlju brine samo kada je ono narušeno. U međuvremenu, termin globalno zagrevanje mnogima ostaje samo bezlična formulacija, ostavljena na otpad drugih globalnih izraza ili pridodata dugom spisku ekoloških problema, koji se tiču samo "ludih" naučnika i ekološki svesnih fanatika. Činjenica je da klima na Zemlji ne ozdravlja –ozbiljno je bolesna i njeno zdravlje neće se popraviti u dogledno vreme. Povećan sadržaj ugljen-dioksida u atmosferi, nastao tokom industrijske ere sagorevanjem fosilnih goriva, izaziva podizanje srednje površinske temperature vazduha i značajne promene klime. Uz to, poslednja istraživanja atmosfere pokazuju da bi se klima mogla menjati i na većim skalama i mnogo brže nego što je do sada bio slučaj.

Globalno zagrevanje izuzetno negativno utiče na biljke, upozoravaju naučnici. Zagrevanje dovodi do poremećaja funkcionisanja biljaka, koje više ne mogu pravilno da apsorbuju materije.

Globalno zagrevanje dovelo je do toga da biljke u severnim šumama počinju da otpuštaju ugljen- dioksid u atmosferu, umesto da ga apsorbuju. Ovo dovodi do toga da šume, umesto pluća planete, postaju zagađivači, jer umesto kiseonika, počinju da proizvode štetan ugljen- dioksid.


Do nedavno se verovalo da zatopljavanje, zbog koga proleća počinju ranije, a zime kasnije, povećava produktivnost drveća, koje stvara više kiseonika. Sada je očigledno da nije tako, barem u najsevernijim šumama.

Naučnici tvrde da biljkama zapravo smetaju sve toplije jeseni, jer je to vreme kada one prolaze kroz proces proizvodnje energije i otpuštaju ugljen- dioksid. U tom periodu, smanjuje se fotosinteza. Produživanje toplog perioda produžava i ovaj proces, pa je sve manje dana godišnje kada biljke proizvode kiseonik kojim obogaćuju atmosferu.
 
UZROCI I POSLEDICE
 

Klimatske promene su ubrzane, a naša planeta se konstantno zagreva. Stanovnici severne hemisfere ispratili su najtopliju zimu u poslednjih 125 godina, otkako se redovno beleže vremenske prilike. Aktuelne klimatske promene će u manjoj ili većoj meri pogoditi celokupno stanovništvo Zemlje, o čemu govori i nedavni izveštaj Ujedinjenih Nacija o uticaju globalnog zagrevanja.

Jedan od glavnih uzroka zagrevanja Zemlje je ubrzani industrijski razvoj koji je sa sobom doneo izrazito povećanje emisije takozvanih gasova staklene bašte. Među gasovima čija je emisija kritično povećana poslednjih decenija izdvaja se ugljen-dioksid (CO2).

- Atmosferi Zemlje do kraja ovog veka preti zagrevanje do 6,4 °C,
- mora i okeani su se zagrejali do dubine od 3000 m,
- nivo mora je u XX veku porastao za 17 cm, a do kraja XXI veka očekuje se porast za novih 20-80 cm,
- led na glečerima i polarnim kapama se dramatično topi,
- nastupaju najteže oluje, kakvih nikada do sada nije bilo na našoj planeti,
- biće sa jedne strane ogromnih pustinjskih oblasti a sa druge strane poplave, mnogo gore nego sve što smo do sada doživeli,
- doći će glad, epidemije i katastrofe do sada neviđenih razmera,
- krivac za to jeste jedino čovek zbog toga što razara sopstvenu okolinu i zbog toga što u ogromnoj količini proizvodi štetne gasove.

brojac poseta


 

  
   
simbianngage@msn.com